+381 11 3618 166
[email protected]
Prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović je specijalista fizijatar i subspecijalista medicine bola. Vanredni je profesor je na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.
Sekretar je katedre za Fizikalnu medicinu i rehabilitciju Medicinskog fakulteta.
Značajan deo svog života i školovanja provela je u Berlinu, Nemačka.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu stekla je zvanje specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, subspecijaliste medicine bola, magistra i doktora medicinskih nauka.
Stalno je zaposlena na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Univerzitetsko Kliničkog centra Srbije od 1999 god, gde sada obavlja funkciju pomoćnika direktora i načelnika odeljenja za ranu rehabilitaciju na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Univerzitetskog Kliničog centra Srbije.
Prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović ima veliko iskustvo u lečenju različitih mišićnoskeletnih oboljenja i povreda kako u opštoj populaciji, tako i kod rekrativnih i profesionalnih sportista. Svoje iskustvo stekla je radeći preko 20 godina u multidisciplinarnom timu eksperata koji se bave operativno i neoperativno lečenim ortopedskim povredama i stanjima na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumtologiju, Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. Veliki deo svog kliničkog rada posvetila je rehabilitaciji nakon različitih povreda kolena. Magistarski rad odbranila je iz oblasti rehabilitacije prednje ukrštene veze, a doktorat iz oblasti rehabilitacije pacijenat sa prelomom kuka.
Kao DAAD stipendista usavršavala se na Ortopedskoj Univerzitetskoj klinici u Heidelbergu (Nemačka). Usavršavala se na New York Presbeterian Hospital-Weill Cornell Medical Center i Hospital for Special Surgery (Njujork, SAD) kao stipendista američko austrijske fondacije AAF.
Kao nosilac projekta Evropskog udruženja za terapiju bola boravila je na Odeljenju za anesteziju i hiruršku intenzivnu medicinu, Campus Benjamin Franklin, Charite-Universitatsmedizin Berlin, Nemačka.
Pohađala je brojne edukacije u zemlji i inostranstvu iz oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije i terapije bola.
Istraživač je u više nacionalnih i međunarodnih projekata. Autor je i koautor brojnih radova u eminentnim stručnim časovima. Redovno izlaže svoje radove na domaćim i međunarodnim kongresima. Član je ispitne komisije za sticanje Evropske diplome za terapiju bola pri Evropskom udruženju za terapiju bola.
Izabrani je predsednik Udruženja za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu Srbije. U ordinaciji Tendo Vaš fizijatar Prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović obavlja preglede pacijenata sa mišićnoskeletnim oboljenjima i povredama, sportskim povredama, osteoporozom i bolnim stanjima. Takođe obavlja ultrazvučne preglede kolena, skočnog zgloba, ramena, lakta i šake.Bol u rehabilitaciji ima ključnu ulogu u procesu oporavka, jer pruža važne informacije o stanju pacijenta i omogućava prilagodbe terapije. Ova senzacija često ukazuje na aktivnost mišića, zglobova ili drugih struktura koje se tretiraju tokom rehabilitacije. Identifikacija i praćenje bola pomažu zdravstvenim profesionalcima da prilagode intenzitet terapije kako bi se izbjegla prekomjerna opterećenja ili neprijatnosti. U mnogim slučajevima, merama kontrole bola olakšava se pacijentima da aktivno učestvuju u rehabilitaciji, poboljšavajući motivaciju i uspešnost oporavka. Bol je signal koji ukazuje na potrebu za prilagodbama u programu rehabilitacije, kako bi se postigao optimalan balans između efikasnosti terapije i očuvanja pacijentovog dobrobiti.
Prilikom odabira neopiodnih analgetika, ključno je voditi računa o pacijentovoj bezbednosti. Lekari trebaju pažljivo proceniti individualni profil pacijenta, uključujući medicinsku istoriju, preosetljivosti i eventualne interakcije sa drugim lekovima. Važno je uzeti u obzir i faktore poput jetrene i bubrežne funkcije. Personalizovan pristup, pridržavanje preporučenih doza i redovna praćenja su ključni za prevenciju neželjenih efekata i zloupotrebe. Informisanje pacijenata o rizicima i benefitima, zajedno sa edukacijom o sigurnom korišćenju, doprinosi stvaranju bezbednog plana lečenja sa neopiodnim analgeticima.
Udarni talasi predstavljaju inovativnu terapijsku opciju u lečenju tendinopatija donjeg ekstremiteta, uključujući tendinopatiju gluteusa, patelarnu tendinopatiju i sindrom trkačke potkolenice. Kod tendinopatije gluteusa, udarni talasi se fokusiraju na podsticanje regeneracije oštećenih tetiva, smanjenje upale i poboljšanje funkcionalnosti mišića gluteusa. U slučaju patelarne tendinopatije, udarni talasi mogu pospešiti regeneraciju patelarnog tetiva, smanjiti bol i poboljšati pokretljivost kolena. Kada je reč o sindromu trkačke potkolenice, ova terapija može pomoći u smanjenju napetosti u mišićima i tetivama donje noge, ublažavajući bol i sprečavajući dalje povrede. Uprkos potrebama za daljim istraživanjima, udarni talasi obećavaju kao neinvazivna metoda lečenja tendinopatija, pružajući nadu za ublažavanje simptoma i poboljšanje funkcionalnosti pacijenata s ovim stanjima donjih ekstremiteta. Prilagodljivost terapije udarnim talasima omogućava prilagođavanje tretmana individualnim potrebama pacijenata.
Udarni talasi su postali značajan deo lečenja tendinopatija na donjim ekstremitetima, uključujući tendinopatiju Ahilove tetive, plantarnu fasciopatiju i Mortonov neurinom. Kod tendinopatije Ahilove tetive, udarni talasi mogu povećati cirkulaciju, stimulisati regeneraciju tetiva i smanjiti upalu, pružajući olakšanje od bola. U lečenju plantarne fasciopatije, udarni talasi se fokusiraju na smanjenje tenzije u plantarnoj fasciji i poboljšanje fleksibilnosti stopala, čime se smanjuje bol i povećava funkcionalnost. Kod Mortonovog neurinoma, udarni talasi mogu doprineti smanjenju pritiska na nerv u predelu stopala, smanjujući bol i trnjenje. Kroz precizno doziranje i prilagodljivost, udarni talasi postaju sveprisutna terapeutska opcija u tretmanu tendinopatija na donjim ekstremitetima, nudeći pacijentima nadu za oporavak i poboljšanje kvaliteta života. Važno je pridržavati se individualnih potreba pacijenata kako bi se postigao optimalan terapeutski efekat.