+381 11 3618 166 [email protected]
+381 11 3618 166 [email protected]

BOL – OD EVALUACIJE DO INDIVIDUALIZOVANE TERAPIJE

BOL – OD EVALUACIJE DO INDIVIDUALIZOVANE TERAPIJE

ufrms april 24
09:00 - 09:15

Pozdravna reč ispred Udruženja za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas pozovemo na akreditovani nacionalni simpozijum Udruženja za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu Srbije pod nazivom „Bol - od evaluacije do individualizovane terapije“, koji će se održati u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Uzun Mirkova 1, Beograd, 05. aprila 2024. god. Ovaj skup će okupiti stručnjake iz različitih disciplina kako bismo zajedno istražili najnovije trendove u pristupu evaluaciji, dijagnostici i terapiji bola. Renomirani stručnjaci će podeliti svoje bogato iskustvo i najnovija istraživanja, ističući važnost pristupa koji uzima u obzir individualne karakteristike pacijenta. Diskutovaćemo o inovativnim terapijskim pristupima i prilagodljivim metodama koje su ključne za postizanje optimalnih rezultata u lečenju bola. Molimo Vas da nam se pridružite u ovoj inspirativnoj diskusiji kako bismo zajedno oblikovali budućnost terapije bola. Vaša prisutnost doprineće razmeni ideja i unapređenju prakse. Radujemo se Vašem dolasku i zajedničkom angažmanu u ovoj važnoj oblasti medicinske struke.

Milica Lazovic Milica Lazović
09:15 - 09:30

Bol u rehabilitaciji – zašto nam je to važno?

Bol u rehabilitaciji ima ključnu ulogu u procesu oporavka, jer pruža važne informacije o stanju pacijenta i omogućava prilagodbe terapije. Ova senzacija često ukazuje na aktivnost mišića, zglobova ili drugih struktura koje se tretiraju tokom rehabilitacije. Identifikacija i praćenje bola pomažu zdravstvenim profesionalcima da prilagode intenzitet terapije kako bi se izbjegla prekomjerna opterećenja ili neprijatnosti. U mnogim slučajevima, merama kontrole bola olakšava se pacijentima da aktivno učestvuju u rehabilitaciji, poboljšavajući motivaciju i uspešnost oporavka. Bol je signal koji ukazuje na potrebu za prilagodbama u programu rehabilitacije, kako bi se postigao optimalan balans između efikasnosti terapije i očuvanja pacijentovog dobrobiti.

Emilija Dubljanin Raspopovic Emilija Dubljanin Raspopović
09:30 - 10:15

Bol - od akutnog do hroničnog (klasifikacija i mehanizam nastanka)

Bol se klasifikuje prema trajanju i može biti akutan ili hroničan. Akutna bol je obično rezultat povrede ili bolesti i traje kratko vreme, obično do šest meseci. Njena svrha je signalizirati oštećenje i potrebu za zaštitnim reakcijama organizma. S druge strane, hronična bol traje duže od šest meseci i često nema očigledan uzrok. Može biti posledica dugotrajnih medicinskih stanja ili neuroloških promena. Mehanizmi nastanka bola uključuju aktivaciju nervnih vlakana, upalu, promene u centralnom nervnom sistemu i psihološke faktore, čineći hroničnu bol kompleksnom i izazovnom za tretman.

Snezana Tomasevic Todorovic Snežana Tomašević Todorović
10:15 - 11:00

Klinička procena pacijenta sa bolom – putokaz za svakodnevni klinički rad

Klinička procena pacijenta sa bolom ključna je za efikasno lečenje u svakodnevnom kliničkom radu. Lekari pristupaju pažljivoj anamnezi, istražujući vrstu, intenzitet i trajanje bola. Fizički pregled identifikuje moguće izvore bola, dok se dodatne dijagnostičke procedure koriste za preciznu dijagnozu. Važan deo procene je i analiza emocionalnog stanja pacijenta, uočavanje psiholoških faktora. Socijalni kontekst, uključujući podršku porodice i životne uslove, dodatno se uzima u obzir. Integracija ovih elemenata omogućava personalizovan plan lečenja koji može uključivati farmakoterapiju, fizikalnu terapiju ili psihološku podršku, optimizirajući tretman i poboljšavajući pacijentovo iskustvo i rezultate lečenja.

nela ilic Nela Ilić
11:00 - 11:45

Uslovna modulacija bola - potencijalni klinički značaj

Uslovna modulacija bola, ili sposobnost organizma da reguliše percepciju bola, ima značajan klinički potencijal. Razumevanje ovog fenomena omogućava prilagodljive terapeutske strategije. Terapije koje podstiču pozitivnu uslovnu modulaciju, poput kognitivno-bihevioralne terapije, biofidbek-a ili mindfulness pristupa, mogu efikasno smanjiti intenzitet hroničnog bola. Ova saznanja omogućavaju personalizovan pristup lečenju, fokusiran na jačanje pacijentove sposobnosti za samoregulaciju bola. Implementacija tih metoda u kliničku praksu obećava unapređenje tretmana bola i poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa hroničnim bolnim stanjima.

Aleksandar Knezevic Aleksandar Knežević
11:45 - 12:15

Kafe pauza

12:15 - 13:00

Neopiodni analgetici - kako napraviti izbor bezbedan za pacijenta

Prilikom odabira neopiodnih analgetika, ključno je voditi računa o pacijentovoj bezbednosti. Lekari trebaju pažljivo proceniti individualni profil pacijenta, uključujući medicinsku istoriju, preosetljivosti i eventualne interakcije sa drugim lekovima. Važno je uzeti u obzir i faktore poput jetrene i bubrežne funkcije. Personalizovan pristup, pridržavanje preporučenih doza i redovna praćenja su ključni za prevenciju neželjenih efekata i zloupotrebe. Informisanje pacijenata o rizicima i benefitima, zajedno sa edukacijom o sigurnom korišćenju, doprinosi stvaranju bezbednog plana lečenja sa neopiodnim analgeticima.

Emilija Dubljanin Raspopovic Emilija Dubljanin Raspopović
13:00 - 13:45

Opioidni analgetici - kada i kako?

Opioidni analgetici se koriste u lečenju umjerene do jake boli, posebno nakon hirurških zahvata ili kod hroničnih bolnih stanja. Njihova primena zahteva pažljivu procenu pacijenta, uzimajući u obzir istoriju bola, preosetljivosti i eventualne kontraindikacije. Opioidi se obično primenjuju kada neopiodni analgetici nisu dovoljni za kontrolu bola. Ključna je individualizacija doza prema potrebama pacijenta uz stalno praćenje i prilagodbe. Edukacija pacijenata o rizicima, potencijalnim nuspojavama i sigurnom korišćenju, zajedno sa strogom kontrolom recepta, pomaže u prevenciji zloupotrebe i održava bezbednost tokom primene opioidnih analgetika.

Svetlana Sreckovic Svetlana Srećković
13:45 - 14:30

Antikonvulzivi i antidepresivi – kada i kako?

Antikonvulzivi i antidepresivi se sve više koriste u terapiji za kontrolu neuropatske boli. Ovi lekovi pokazuju efikasnost u modulaciji bolnog signala. Antikonvulzivi poput gabapentina ili pregabalina često se primenjuju kod neuropatija, dok antidepresivi poput amitriptilina ili duloksetina pokazuju koristi u kontroli hronične boli. Odluka o primeni zavisi o uzroku bola, pojedinačnom odgovoru pacijenta i potrebama lečenja. Postepeno povećavanje doze uz pažljivo praćenje nuspojava doprinosi efikasnom tretmanu. Ovi lekovi često su deo multidisciplinarnog pristupa lečenju bola, posebno kod pacijenata sa neuropatskim ili centralnim bolnim sindromima.

Stojan Peric Stojan Perić
14:30 - 15:30

Ručak

15:30 - 16:15

Pacijent sa hroničnim bolom u kliničkoj praksi – od anamneze do plana lečenja

Pacijent sa hroničnim bolom zahteva pažljiv pristup u kliničkoj praksi. Počevši od detaljne anamneze, lekar treba istražiti vrstu, intenzitet i faktore koji utiču na bol. Fizički pregled identifikuje izvore bola i procenjuje funkcionalnost. Dijagnostičke procedure dopunjuju procenu, otkrivajući potencijalne uzroke. Emocionalna procena i razumevanje psihosocijalnog konteksta su od suštinskog značaja. Individualizovani plan lečenja može obuhvatiti neopiodne analgetike, antidepresive, fizikalnu terapiju i kognitivno-bihevioralnu terapiju. Kontinuirano praćenje i prilagođavanje plana lečenja, zajedno sa pacijentovom edukacijom, omogućavaju holistički pristup, poboljšavajući kvalitet života i funkcionalnost pacijenta sa hroničnim bolom.

Predrag Ostojic Predrag Ostojić
16:15 - 17:00

TENS- optimalna klinička primena

Transkutana električna nervna stimulacija (TENS) pokazala se kao koristan modalitet u lečenju različitih bolnih stanja. Optimalna klinička primena TENS-a uključuje tretman akutne i hronične boli, posebno kod muskuloskeletnih problema, neuropatije i postoperativnog bola. Ova neinvazivna terapija pruža olakšanje kroz električnu stimulaciju nervnih vlakana, smanjujući percepciju bola. Pravilna postavka parametara stimulacije, uključujući frekvenciju i intenzitet, ključna je za postizanje najboljih rezultata. TENS se često primenjuje kao deo integrativnog pristupa lečenju, pružajući pacijentima alternativu ili dodatak drugim terapijama za efikasno upravljanje bolom.

una Una Nedeljković
17:00 - 17:45

Intraartikularne injekcije - mogućnosti i izazivi u lečenju mišićnoskeletnog bola

Intraartikularne injekcije predstavljaju važan deo lečenja mišićnoskeletnog bola. Ova procedura uključuje ubrizgavanje leka direktno u zahvaćeni zglob radi smanjenja inflamacije i olakšavanja bola. Glukokortikoidi se često koriste za smanjenje upale, dok hijaluronska kiselina poboljšava podmazivanje zgloba. Intraartikularne injekcije nude brzo delovanje i ciljanu terapiju, ali izazovi uključuju rizik od infekcija, krvarenja ili povreda okolnih struktura. Pažljiva selekcija pacijenata, precizna tehnika i praćenje nakon procedure su ključni faktori za uspešno lečenje mišićnoskeletnog bola ovom metodologijom.

Ivan Selakovic Ivan Selaković
  • Time : 9:00 am - 6:00 pm (Europe/Belgrade)
  • Venue : Hotel Moskva

Organizers

Udruženje za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu Srbije