+381 11 3618 166
[email protected]
-
-------Veliko nam je zadovoljstvo da Vas pozovemo na akreditovani nacionalni simpozijum Udruženja za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu Srbije pod nazivom „Bol – od evaluacije do individualizovane terapije“, koji će se održati u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Uzun Mirkova 1, Beograd, 05. aprila 2024. god.
Ovaj skup će okupiti stručnjake iz različitih disciplina kako bismo zajedno istražili najnovije trendove u pristupu evaluaciji, dijagnostici i terapiji bola.
Renomirani stručnjaci će podeliti svoje bogato iskustvo i najnovija istraživanja, ističući važnost pristupa koji uzima u obzir individualne karakteristike pacijenta. Diskutovaćemo o inovativnim terapijskim pristupima i prilagodljivim metodama koje su ključne za postizanje optimalnih rezultata u lečenju bola.
Molimo Vas da nam se pridružite u ovoj inspirativnoj diskusiji kako bismo zajedno oblikovali budućnost terapije bola. Vaša prisutnost doprineće razmeni ideja i unapređenju prakse. Radujemo se Vašem dolasku i zajedničkom angažmanu u ovoj važnoj oblasti medicinske struke.
Nacionalni simpozijum je u procesu akreditacije za doktore sa 8 poena i za pasivno učešće sa 4 poena. Molimo Vas da rezervišete svoje mesto na vreme, kako bismo zajedno doprineli unapređenju rehabilitacije i podigli nivo stručnosti u ovom sve značajnijem polju medicinske prakse. Radujemo se Vašem prisustvu i plodnoj razmeni ideja.
Veliko nam je zadovoljstvo da Vas pozovemo na akreditovani nacionalni simpozijum Udruženja za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu Srbije pod nazivom „Bol - od evaluacije do individualizovane terapije“, koji će se održati u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Uzun Mirkova 1, Beograd, 05. aprila 2024. god. Ovaj skup će okupiti stručnjake iz različitih disciplina kako bismo zajedno istražili najnovije trendove u pristupu evaluaciji, dijagnostici i terapiji bola. Renomirani stručnjaci će podeliti svoje bogato iskustvo i najnovija istraživanja, ističući važnost pristupa koji uzima u obzir individualne karakteristike pacijenta. Diskutovaćemo o inovativnim terapijskim pristupima i prilagodljivim metodama koje su ključne za postizanje optimalnih rezultata u lečenju bola. Molimo Vas da nam se pridružite u ovoj inspirativnoj diskusiji kako bismo zajedno oblikovali budućnost terapije bola. Vaša prisutnost doprineće razmeni ideja i unapređenju prakse. Radujemo se Vašem dolasku i zajedničkom angažmanu u ovoj važnoj oblasti medicinske struke.
Milica Lazović
Bol u rehabilitaciji ima ključnu ulogu u procesu oporavka, jer pruža važne informacije o stanju pacijenta i omogućava prilagodbe terapije. Ova senzacija često ukazuje na aktivnost mišića, zglobova ili drugih struktura koje se tretiraju tokom rehabilitacije. Identifikacija i praćenje bola pomažu zdravstvenim profesionalcima da prilagode intenzitet terapije kako bi se izbjegla prekomjerna opterećenja ili neprijatnosti. U mnogim slučajevima, merama kontrole bola olakšava se pacijentima da aktivno učestvuju u rehabilitaciji, poboljšavajući motivaciju i uspešnost oporavka. Bol je signal koji ukazuje na potrebu za prilagodbama u programu rehabilitacije, kako bi se postigao optimalan balans između efikasnosti terapije i očuvanja pacijentovog dobrobiti.
Emilija Dubljanin Raspopović
Bol se klasifikuje prema trajanju i može biti akutan ili hroničan. Akutna bol je obično rezultat povrede ili bolesti i traje kratko vreme, obično do šest meseci. Njena svrha je signalizirati oštećenje i potrebu za zaštitnim reakcijama organizma. S druge strane, hronična bol traje duže od šest meseci i često nema očigledan uzrok. Može biti posledica dugotrajnih medicinskih stanja ili neuroloških promena. Mehanizmi nastanka bola uključuju aktivaciju nervnih vlakana, upalu, promene u centralnom nervnom sistemu i psihološke faktore, čineći hroničnu bol kompleksnom i izazovnom za tretman.
Snežana Tomašević Todorović
Klinička procena pacijenta sa bolom ključna je za efikasno lečenje u svakodnevnom kliničkom radu. Lekari pristupaju pažljivoj anamnezi, istražujući vrstu, intenzitet i trajanje bola. Fizički pregled identifikuje moguće izvore bola, dok se dodatne dijagnostičke procedure koriste za preciznu dijagnozu. Važan deo procene je i analiza emocionalnog stanja pacijenta, uočavanje psiholoških faktora. Socijalni kontekst, uključujući podršku porodice i životne uslove, dodatno se uzima u obzir. Integracija ovih elemenata omogućava personalizovan plan lečenja koji može uključivati farmakoterapiju, fizikalnu terapiju ili psihološku podršku, optimizirajući tretman i poboljšavajući pacijentovo iskustvo i rezultate lečenja.
Nela Ilić
Uslovna modulacija bola, ili sposobnost organizma da reguliše percepciju bola, ima značajan klinički potencijal. Razumevanje ovog fenomena omogućava prilagodljive terapeutske strategije. Terapije koje podstiču pozitivnu uslovnu modulaciju, poput kognitivno-bihevioralne terapije, biofidbek-a ili mindfulness pristupa, mogu efikasno smanjiti intenzitet hroničnog bola. Ova saznanja omogućavaju personalizovan pristup lečenju, fokusiran na jačanje pacijentove sposobnosti za samoregulaciju bola. Implementacija tih metoda u kliničku praksu obećava unapređenje tretmana bola i poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa hroničnim bolnim stanjima.
Aleksandar Knežević
Prilikom odabira neopiodnih analgetika, ključno je voditi računa o pacijentovoj bezbednosti. Lekari trebaju pažljivo proceniti individualni profil pacijenta, uključujući medicinsku istoriju, preosetljivosti i eventualne interakcije sa drugim lekovima. Važno je uzeti u obzir i faktore poput jetrene i bubrežne funkcije. Personalizovan pristup, pridržavanje preporučenih doza i redovna praćenja su ključni za prevenciju neželjenih efekata i zloupotrebe. Informisanje pacijenata o rizicima i benefitima, zajedno sa edukacijom o sigurnom korišćenju, doprinosi stvaranju bezbednog plana lečenja sa neopiodnim analgeticima.
Emilija Dubljanin Raspopović
Opioidni analgetici se koriste u lečenju umjerene do jake boli, posebno nakon hirurških zahvata ili kod hroničnih bolnih stanja. Njihova primena zahteva pažljivu procenu pacijenta, uzimajući u obzir istoriju bola, preosetljivosti i eventualne kontraindikacije. Opioidi se obično primenjuju kada neopiodni analgetici nisu dovoljni za kontrolu bola. Ključna je individualizacija doza prema potrebama pacijenta uz stalno praćenje i prilagodbe. Edukacija pacijenata o rizicima, potencijalnim nuspojavama i sigurnom korišćenju, zajedno sa strogom kontrolom recepta, pomaže u prevenciji zloupotrebe i održava bezbednost tokom primene opioidnih analgetika.
Svetlana Srećković
Antikonvulzivi i antidepresivi se sve više koriste u terapiji za kontrolu neuropatske boli. Ovi lekovi pokazuju efikasnost u modulaciji bolnog signala. Antikonvulzivi poput gabapentina ili pregabalina često se primenjuju kod neuropatija, dok antidepresivi poput amitriptilina ili duloksetina pokazuju koristi u kontroli hronične boli. Odluka o primeni zavisi o uzroku bola, pojedinačnom odgovoru pacijenta i potrebama lečenja. Postepeno povećavanje doze uz pažljivo praćenje nuspojava doprinosi efikasnom tretmanu. Ovi lekovi često su deo multidisciplinarnog pristupa lečenju bola, posebno kod pacijenata sa neuropatskim ili centralnim bolnim sindromima.
Stojan Perić
Pacijent sa hroničnim bolom zahteva pažljiv pristup u kliničkoj praksi. Počevši od detaljne anamneze, lekar treba istražiti vrstu, intenzitet i faktore koji utiču na bol. Fizički pregled identifikuje izvore bola i procenjuje funkcionalnost. Dijagnostičke procedure dopunjuju procenu, otkrivajući potencijalne uzroke. Emocionalna procena i razumevanje psihosocijalnog konteksta su od suštinskog značaja. Individualizovani plan lečenja može obuhvatiti neopiodne analgetike, antidepresive, fizikalnu terapiju i kognitivno-bihevioralnu terapiju. Kontinuirano praćenje i prilagođavanje plana lečenja, zajedno sa pacijentovom edukacijom, omogućavaju holistički pristup, poboljšavajući kvalitet života i funkcionalnost pacijenta sa hroničnim bolom.
Predrag Ostojić
Transkutana električna nervna stimulacija (TENS) pokazala se kao koristan modalitet u lečenju različitih bolnih stanja. Optimalna klinička primena TENS-a uključuje tretman akutne i hronične boli, posebno kod muskuloskeletnih problema, neuropatije i postoperativnog bola. Ova neinvazivna terapija pruža olakšanje kroz električnu stimulaciju nervnih vlakana, smanjujući percepciju bola. Pravilna postavka parametara stimulacije, uključujući frekvenciju i intenzitet, ključna je za postizanje najboljih rezultata. TENS se često primenjuje kao deo integrativnog pristupa lečenju, pružajući pacijentima alternativu ili dodatak drugim terapijama za efikasno upravljanje bolom.
Una Nedeljković
Intraartikularne injekcije predstavljaju važan deo lečenja mišićnoskeletnog bola. Ova procedura uključuje ubrizgavanje leka direktno u zahvaćeni zglob radi smanjenja inflamacije i olakšavanja bola. Glukokortikoidi se često koriste za smanjenje upale, dok hijaluronska kiselina poboljšava podmazivanje zgloba. Intraartikularne injekcije nude brzo delovanje i ciljanu terapiju, ali izazovi uključuju rizik od infekcija, krvarenja ili povreda okolnih struktura. Pažljiva selekcija pacijenata, precizna tehnika i praćenje nakon procedure su ključni faktori za uspešno lečenje mišićnoskeletnog bola ovom metodologijom.
Ivan Selaković
Jugoslovensku kinoteku osnovao je 1949. godine Komitet za kinematografiju tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Dokument o osnivanju potpisao je maršal Josip Broz Tito.
Danas je Kinoteka u Republici Srbiji ustanova kulture, centralna ustanova zaštite kulturnih dobara – filmske građe.
Organizacione temelje postavio je prvi direktor Milenko Karanović, po ugledu na postulate rada svetskih filmskih arhiva.
Misija Kinoteke je da prikuplja, sređuje, obrađuje, čuva, ali i da prikazuje filmove, kao i prateću filmsku građu, predmete i druge materijale iz istorije sedme umetnosti. Arhiv Kinoteke u Košutnjaku započeo je rad sa svega dve stotine nesređenih kutija nitratnih filmova pronađenih u bunkerima u Tašmajdanskoj pećini.
Uz poklone građana, otkupe, preuzimanje novih kopija od domaćih producenata i razmenu s inostranim arhivima, fond je brzo rastao i već 1964. Jugoslovenska kinoteka postala je jedan od pet najznačajnijih filmskih arhiva na svetu.
Blago Arhiva bilo je ugroženo u NATO bombardovanju, ali je tadašnja generacija zaposlenih u Kinoteci, s direktorom Radoslavom Zelenovićem na čelu, uspela da ga sačuva. Slavni reditelj Bernardo Bertoluči uputio je u proleće 1999. apel za spas Kinoteke „koja čuva ključna sećanja na ovaj vek”.
Arhiv čuva nitratnu kolekciju u specijalnim bunkerima, a 2007. godine, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja, Vlade Srbije, kao i Vlade Francuske, dobio je novi, savremeno opremljeni depo sa 700 kvadratnih metara na četiri nivoa.
Dve godine kasnije u Arhivu je počelo da radi Odeljenje za digitalizaciju i digitalnu restauraciju filmske građe.
Muzej Kinoteke otvoren je 1952. kao specijalizovani bioskop koji svakodnevno u više termina prikazuje filmove iz fondova Kinoteke. Sala u Kosovskoj ulici ubrzo je postala kultno mesto. Uz njene programe odrasle su mnoge generacije filmofila.
Nova upravna zgrada Jugoslovenske kinoteke, u renoviranom zdanju, zvanično je otvorena 2011, a za publiku, posle opremanja i useljenja, 2014. godine. U prelepom enterijeru nalaze se bioskopske sale, stalna muzejska postavka, biblioteka i direkcija Kinoteke.
